Milica Stojadinović-Srpkinja

Milica Stojadinović-Srpkinja
Rayuwa
Haihuwa	Bukovac (en) , 6 ga Yuni, 1828
ƙasa	Serbiya
Mutuwa	Belgrade, 25 ga Yuli, 1878
Makwanci	Požarevac (en)
Karatu
Harsuna	Serbian (en)
Sana'a
Sana'a	maiwaƙe da marubuci

Milica Stojadinovic-Srpkinja (Serbian Cyrillic: Milica Стојадиновић Српкиња,shshmai suna [mîlitsa stɔjadǐːnɔv́itɕ sr̩̂pkiɲa]) (1828-1878) mawakiya ce a Serbia, wani lokacin ana kiranta "mafi girman mawakiyar Serbia ta karni na 19".sh

Rayuwa da aiki

An haife ta a cikin iyalin firist Vasilije Stojadinović, tana daga cikin matan Serbia da ba a saba gani ba a farkon karni na 19 waɗanda za su iya karatu da rubutu a cikin yarukan Serbian da Jamusanci.[1] Ta fara rubutu tun tana ƙarama kuma ta buga waka ta farko Mladi Srbin (The Young Serb) a cikin jerin Srbski narodni (Serbian National Journal) a cikin 1845. An buga littafin waka na farko a cikin 1850. [2] An rubuta shi a shekara ta 1854, mujallarta U Fruškoj gori (A Fruška Gora) tana wakiltar tarin tatsuniyoyi na musamman, imani, maganganu, da al'adu. Babban aikinta na jama'a ya tafi Vienna a cikin 1850 a gayyatar Vuk Karadžić, wanda ya yi amfani da kayan aikinta don aikinsa.[1]

Ayyuka

Yayinda shahararta ta bazu fiye da iyakokin al'adun Serbian na Daular Austriya, Yarima Mihailo Obrenović zai gayyace ta zuwa kotu lokacin da ta zo Belgrade kuma masanin ilimin ɗan adam da mawaƙa na Vienna Johann Gabriel Seidl ya ba da waka a gare ta.

Ta yi rubutu sosai tare da marubuta Đorđe Rajković (1825-1886), Ljubomir Nenadović, Vuk Stefanović Karadžić da 'yarsa Wilhelmine / Mina, Božena Němcová, da Ludwig August von Frankl . A cikin 1891 Ludwig von Frankl ya bayar da almanach Die Dioskuren a Vienna tare da tarin haruffa da Milica Stojadinović ta rubuta.

Karɓar baƙi

Ayyukanta, duk da haka, galibi ba a san su ba kuma kusan an manta da su sai dai masana wallafe-wallafen don mafi yawan karni na 20, na farko a lokacin waƙoƙin zamani na zamani a matsayin tsohuwar hanyar waƙoƙi ta kafin shekarun 1870, kuma daga baya, a ƙarƙashin mulkin Kwaminisanci a matsayin furcin da ba a yarda da shi ba na kishin ƙasa ga ɗaya daga cikin kasashe shida na Yugoslavia (watau: Serbian). ^{[ana buƙatar hujja]}^{[<span title="This claim needs references to reliable sources. (July 2024)">citation needed</span>]}

Bayan mutuwar Josip Broz Tito an farfado da wayar da kan jama'a game da aikinta, kuma a cikin kwata na karshe na karni ana gudanar da bikin tunawa da waka na kwana huɗu a kowace shekara a Novi Sad don girmama ta, inda aka ba da kyautar waka mai ɗauke da sunanta ga fitattun mawaƙa daga Serbia.

Biljana Dojčinović ta rubuta game da rawar da Stojadinović-Srpkinja ke takawa a ci gaban rubuce-rubucen mata a Serbia, ta hanyar tsarin mata.

Kyautar Milica Stojadinović-Srpkinja

Milica Stojadinović-Srpkinja an kafa lambar yabo ta wallafe-wallafen don girmama ta a shekarar 1994. An ba da kyautar ga fitattun marubuta da yawa, kamar su Mira Alečković, Jara Ribnikar, Matija Bećković, Boško Petrović, da sauransu.

Tun daga shekara ta 2009 an canza dokokin don a ba da kyautar ne kawai ga mawaƙa mata.^[1]^[2]

Dubi kuma

Eustahija Arsić
Ana Marija Marović
Gimbiya Anka Obrenović
Staka Skenderova
Draga Dejanović

Bayani

Manazarta

↑ "КЊИЖЕВНА НАГРАДА „МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА" – Културни центар Војводине „Милош Црњански"" (in Sabiyan). Retrieved 2024-10-05.
↑ "Izveštaj o dodeli književne nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja" za 2023. godinu" (in Sabiyan). Archived from the original on 2024-10-07. Retrieved 2024-10-05.

Jovan Skerlić, Istorija Nove Srpske Književnosti / Tarihin Littattafan Serbian na zamani (Belgrade, 1914, 1921), shafi na 208. An fassara tarihin rayuwarta daga Serbian na Skerlić zuwa Turanci don wannan shigarwa a cikin Wikipedia.

Haɗin waje

Works by or about Milica Stojadinović-Srpkinjaa cikinTarihin Intanet

[1] "КЊИЖЕВНА НАГРАДА „МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА" – Културни центар Војводине „Милош Црњански"" (in Sabiyan). Retrieved 2024-10-05.

[2] "Izveštaj o dodeli književne nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja" za 2023. godinu" (in Sabiyan). Archived from the original on 2024-10-07. Retrieved 2024-10-05.

[1]

[2]